Хамза Мијатовић и Пивљанин Бајо (Године 1630) (Гацко) 0001    Бијела је кликовала вила 0002    Са Ивице, изврх Гацка равна. 0003    Она виче пољу гатачкоме, 0004    А на име Хамзу буљук-башу: 0005    »Гдје си, Хамза, нигдје те не било? 0006    Шта учини Пивљанине Бајо, 0007    Гдје удари на село Сливије, 0008    Те пороби село Чинариће! 0009    Он плијени Чинарића овце, 0010    А плијени краве и волове, 0011    На јатове коње и кобиле; 0012    А похвата робље Чинарића, 0013    Голе, босе, гони по камењу, 0014    Гологлаве по жаркоме сунцу. 0015    Како ти је чути необично, 0016    Како краве и теоци ричу, 0017    Како овце и јагањци блеје, 0018    Како робље Чинарићи пишти; 0019    У мајци би заплакало чедо, 0020    Из камена суза б’ ударила! 0021    Гдје си, Хамза, гдје си буљук-баша? 0022    Ако спаваш на бијелој кули, 0023    Да Бог дао, не дигнуо главе! 0024    Ако љубиш у душеку љубу, 0025    Остала ти удовица брже! 0026    Ако пијеш на чардаку пиво, 0027    На б’јело ти грло улазило, 0028    А на ране грдне излазило!« 0029    Миндијаше, нико не чујаше; 0030    То зачула Хамзина кадуна. 0031    Хамза спава у меку јатаку, 0032    Не смије га пробудити млада. 0033    Прође, сједе аги више главе, 0034    Она слуша што говори вила, 0035    Од образа сузу прољеваше. 0036    Једна јој је суза омакнула, 0037    Буљук-баши на образ панула. 0038    Скочи Хамза, к’о да се помами, 0039    Оде клети кулу и авлију, 0040    Мнидијаше, да је прокапала. 0041    А кадуна аги говораше: 0042    »Ага драги, мој очињи виде, 0043    Није твоја кула прокапала, 0044    Већ те моја суза опржила.« – 0045    »Са шта, љубо, ако Бога знадеш?« – 0046    »Да ну аго, на пенџере главу, 0047    Да послушај што те вила виче!« 0048    А кад ага на пенџере главу, 0049    Анлајиса шта га вила виче, 0050    Па он слугу Хусеина викну: 0051    »Хусеине, моја вјерна слуго, 0052    »Хајд’ ми зовни бајрактар-Алију!« 0053    Оде хусо, па Алија викну. 0054    Алија му дође на чардаке: 0055    »Мој сестрићу, мој очињи виде, 0056    Хајд’ се спреми код бијеле куле, 0057    Па узјаши дебела алата, 0058    А прихвати зелена бајрака, 0059    А прихвати твог брата Халила, 0060    Па ти хајде пољем зеленијем, 0061    Па ти води и Мартину сиђи. 0062    Ту изметни двије пушке мале, 0063    Нека чују од Гацка јунаци. 0064    Па ондален у Церницу сиђи, 0065    У Церницу на Хамску главицу, 0066    Ту изметни двије пушке мале; 0067    И ја ћу ти у Церницу доћи, 0068    Не ћемо ли дочекати Баја!« 0069    Тад Алија оде својој кули, 0070    Па сигура брата и алата, 0071    А руку бајрак прихватио, 0072    На Мартину пушке изметнуо, 0073    А ондален у Церницу сиђе, 0074    И ту момак пушке истурио. 0075    То зачули од боја јунаци; 0076    Окупи се четр’ест момака, 0077    Момка млада, пресукана брка, 0078    Који море стићи и утећи 0079    И рањена друга понијети. 0080    Ето ли ти Хамзе буљук-баше 0081    На кобили, танкој бедевији. 0082    Селам даде, разјаха кобилу. 0083    Гдје је срећа, ту је и несрећа: 0084    Ту му врана црче бедевија. 0085    Ал се Хамза јаду осјетио, 0086    Јунак бјеше, сабур учинио. 0087    Ето ли ти Хусеина слуге, 0088    На кр’ату ату великоме. 0089    Хусо сјаха, а Хамза узјаха, 0090    А пред њиме момци полетјеше, 0091    Уз камено брдо ударише, 0092    На Кобиљу изађоше главу. 0093    Ту сједоше и отпочинуше. 0094    Але барјак забо у гомилу, 0095    Па он хода, а алата вода. 0096    Вјетар дође с мора дебелога 0097    До барјака бајрактар-Алије, 0098    Па му зави бајрак наопако; 0099    Зави му га и два и три пута. 0100    То не види нико од Гачана 0101    До Алије, млада бајрактара. 0102    Опет бајрак момак управио, 0103    Трком трчи, па дајиџи каже: 0104    »Мој дајиџа, рђава игбала, 0105    Хаде дајо, натраг да идемо, 0106    Данас ћемо, дајо, изгинути!« 0107    А вели му Хамза буљук-баша: 0108    »Мој Алија, мој по Богу сине, 0109    Кад се тако јеси препануо, 0110    Подај бајрак и коња алата, 0111    Подај, сине, свијетло оружје, 0112    Па се натраг у Церницу врни.« 0113    То је момку врло жао били, 0114    Не хтје дају ништа повраћати. 0115    Узе бајрак, узјаха алата, 0116    Низ Корита коња потјерао. 0117    Кад погледа до Шојица гаја 0118    Ту је азгин опазио Баја 0119    И његова крсташа бајрака, 0120    Пет стотина ловна Црногорца. 0121    А Алија натјера алата, 0122    На Бојову чету ударио. 0123    Он двојицу уби кубурама, 0124    Пламенита ножа потегнуо, 0125    Петерицу ножем посијече. 0126    Док завика Пивљанине Бајо 0127    Некакога Жућка Рипњанина: 0128    »Види, Жућо, шта Турчин уради! 0129    Ти с в’ома по свом Рисну хвалиш; - 0130    Кам’ ти пушка, остала ти пуста?« 0131    Кад зачуо Жућко Ришњанине, 0132    Земљи паде, пушци ватру даде, 0133    Погодио млада бајрактара. 0134    Паде момак у зелену траву, 0135    Момак паде, а Але допаде, 0136    Уграби му коња и бајрака, 0137    У ускоке натјера алата. 0138    Двојицу му уби кубурама, 0139    Петерицу посијече ножем. 0140    А да видиш Жућка Ришњанина, 0141    Гдје Турчина на алату гађа. 0142    Погоди га по свилену пасу, 0143    Момак паде, а Хамза испаде, 0144    Па завика Хамза са кр’ата: 0145    »Стани ми се, Жућко Ришњанине, 0146    Да те гађам харели-шешаном!« 0147    Жућко стаде на студеној ст’јени – 0148    Погоди га Хамза из шешане, 0149    У састало чела и обрва. 0150    Жућко паде, а Хамза допаде, 0151    Посјече му са рамена главу. 0152    Док завика Пивљанине Бајо: 0153    »О Турчине, Хамза буљук-баша, 0154    Дедер Хамза, да се посулимо! 0155    Немој више заметати кавге, 0156    Нека петн’ест иде за двојицу. 0157    Џаба теби плијен Чинарића, 0158    А ево ти хајван Чинарића, 0159    Па се натраг пољу Гацку врати, 0160    Ја ћу ићи ловној Гори Црној.« 0161    На то Хамза бирдем пристануо, 0162    Јер је јазук да умиру момци. 0163    Прими робље, а прими хајвана. 0164    А начини сала и носила, 0165    Два сестрића своја понијеше 0166    И одоше касаби Церници, 0167    Пред џамију укопа сестриће. 0168    Оде Бајо ловној Гори Црној. 0169    Ова пјесма истина је била 0170    А ми здраво, да се веселимо!